• Kako nastaje karijes?

Najčešći uzrok nastanka karijesa je dentalni plak. To su naslage na zubima koje sadrže ugljene hidrate, bakterije i slično. Ukoliko se zubi ne peru pravilno i temeljno, dolazi do nakupljanja plaka i, uz prisustvo bakterija, dolazi do stvaranja kiselih produkata, koji oštećuju gleđ zuba i tako nastaje karijes.
Karijes napreduje kroz gleđ zuba i stiže do dentina. Tu se mnogo brže širi i u dubinu i u širinu. Javlja se bol na hladno, slatko, što znači da je karijes toliko napredovao da se približio pulpi (zubni živac). Ako se ne reaguje na vreme, karijes napreduje dalje, infekcija zahvata pulpu i tada se javljaju jaki bolovi, spontani (ničim izazvani). U prvo vreme, bol traje kratko, do pola sata, dok su bezbolne faze dugačke. Ako izostane intervencija bolne faze postaju duže, bezbolne sve kraće i tada se se govori o oboljenju koje stomatolozi zovu pulpitis.
Pulpitis je odumiranje živca i prati ga izuzetno jak bol. Kad infekcija već zahvati zubni živac, dolazi do gangrenoznog raspadanja i onda mora da se deluje endodontski. Prilikom tog raspadanja, stvaraju se gasovi, zub je osetljiv na zagrižaj, na dodir jezikom, na kuckanje, na toplo. Ovo su sve znaci da je infekcija prešla u kost i da se dalje širi. Ako se ni tada ne interveniše (što je praćeno jakim bolovima), infekcija (gnoj) probija kost i pojavljuje se otok mekog tkiva, a bolovi se smanjuju. Ako se i dalje ne interveniše gnoj probija meko tkivo (sluzokožu ili kožu) i stvara se fistula. Da bi se sve ovo gore navedeno sprečilo, posebno je važna prevencija i zdravstvena kultura. To znači da je potrebno posetiti stomatologa bar jednom godišnje, da bi se karijes dijagnostifikovao na vreme i time izbegle sve gore navedene komplikacije.

• Zašto me zub boli na hladno, toplo, slatko ili pritisak?

Zub je osetljiv na hladno zbog izloženosti dentina zuba koji je zahvaćen karijesom ili zbog povlačenja potpornog aparata zuba, usled parodontopatije. Ako se bol javlja samo na nadražaj, kratkotrajan je i traje koliko i sam nadražaj, problem se jednostavno rešava čišćenjem karijesa i stavljanjem plombe.
Ako se bol javlja na hladno i traje duže od dejstva nadražaja, onda zub treba tretirati preparatima na bazi kalcijum hidroksida, pa tek onda staviti plombu.
U slučaju enormnih bolova na hladno, to znači da je došlo do zahvatanja zubnog živca, i tada zub mora da se leči kanalno.
Bol na toplo može da se javi kada dođe do infekcije zubnog živca i gnojenja u njemu. Tada se u zatvorenom kanalu javljaju gasovi, koji se šire na toplo, vrše pritisak na okolne nervne završetke i javlja se bol.
U svakom slučaju, bol neće proći sam od sebe, a uzimanje nekih lekova samo će odložiti neminovan odlazak kod stomatologa. Što se pre javite svom stomatologu, manje će komplikacija biti sa zubom.

• Koliko dugo traju bele plombe?

Poslednjih dvadesetak godina bele, tj. Kompozitne plombe veoma su popularne. Trenutno je aktuelna sedma generacija belih plombi.
Bela plomba može da traje i više od 5-6 godina, a koliko će trajati, zavisi od više faktora:

1. Koliko je zubnog tkiva nadoknađeno
2. Na kom se delu zuba nalazi
3. Da li je pravilno postavljena
4. Da li je lampa za polimerizaciju dovoljne jačine
5. Da li je plomba postavljena u slojevima (max debljine 2mm)
6. Da li su korišćeni savremeni adhezivni sistemi (lepkovi)
7. Kakva je oralna higijena pacijenta

Pri izboru stomatologa, imajte u vidu sve navedene faktore, pa će vam i plomba duže trajati.

• Šta je zubni kamenac i da li ga treba uklanjati?

Zubni kamenac predstavlja mineralizovane (čvrste) meke naslage na zubima. U njega se ugrađuju magnezijumove i druge soli iz pljuvačke. Uglavnom je žućkaste boje, ali vremenom dolazi do njegovog prebojavanja, pigmentima iz hrane i pića, ali i iz cigareta.

Uglavnom se nakuplja na jezičnim stranama donjih prednjih zuba i obraznim stranama gornjih kutnjaka, gde se nalaze izvodni kanali velikih pljuvačnih žlezda. Potrebno je redovno uklanjati zubni kamenac, i to čini stomatolog ručnim instrumentima ili ultrazvučnim aparatom.

• Da li treba menjati stare amalgamske plombe?

To, pre svega, zavisi od procene samog stomatologa. Ako su plombe korektno urađene i nema vidljivog karijesa oko njih (tzv. sekundarni karijes), nije ih potrebno uopšte menjati ili se sa promenom može sačekati. Ako su napukle, ako ispod njih postoji vidljiv karijes, ako se javljaju bolovi zuba sa plombom, treba ih svakako zameniti.

• Koliko često i kako treba prati zube?

Kao što imamo naviku da peremo ruke ili da se tuširamo, isto tako moramo imati naviku redovnog pranja zuba.
Obavezno treba prati zube uveče, pre spavanja i ujutru, kada ustanemo. Idealno bi bilo kad bi se zubi prali posle svakog obroka. Pravilno je gornje zube prati pokretima odozgo nadole, a donje odozdo nagore. Posebno treba oprati grizne površine zuba.

• Zubi i trudnoća

Trudnice moraju da održavaju oralnu higijenu kao i svi drugi. Izuzetno je bitna pravilna i redovna oralna higijena.
Pogrešno je shvatanje da se u svakoj trudnoći izgubi poneki zub. Ako se to i desi, to je posledica toga što žene tada više brinu zbog svog novonastalog stanja i zanemaruju higijenu usta, a zbog učestalih mučnina u ustima se povećava kiselost, što dovodi do propadanja zuba.
Od četvrtog meseca posteljica postaje propustljiva za jone fluora, tako da od tada buduća majka treba da uzima tablete od 1mg fluora, kako bi se on ugradio u strukturu zuba deteta. O ovome se treba konsultovati sa lekarom ili farmaceutom.

• Kada treba dete prvi put odvesti kod stomatologa?

Prvu posetu stomatologu treba obaviti sa dve, najkasnije sa dve i po godine starosti deteta. To je potrebno kako bi se kontrolisalo zdravlje usne duplje deteta, a ujedno i dete priviklo na lekara i ambijent ordinacije.

Roditelji treba, prilikom posete stomatologu zbog svojih zuba, da sa sobom povedu i dete, kako bi ličnim primerom uticali na ponašanje deteta u ordinaciji. Ako dete nije dobro, ne treba ga plašiti injekcijama, vađenjem zuba i slično.

• Kada je potrebno izvaditi zub?

Zub je indikovan za vađenje kada:

1. Nije moguće njegovo lečenje primenom endodontskih i endodontsko-hirurških postupaka
2. Kod parodontopatičnih zuba, u terminalnoj fazi bolesti
3. Iz ortodontskih razloga, pre postavke fiksne proteze
4. Kada je van zubnog niza i svojim položajem ugrožava susedne zube ili je uzrok drugih smetnji
5. Ako je pod otokom, uzročnik velikih infekcija-abscesa, koji ugrožavaju život, te je neophodno izvaditi ga što pre.

• Mobilni i fiksni ortodontski aparati

Ortodontski aparati mogu biti mobilni i fiksni. Mobilne ortodontske aparate pacijent može skinuti sam i oni se izrađuju u zubnim laboratorijama.
Fiksne ortodontske aparate, ili popularno ,,bravice,, trajno ostaju na zubima do kraja terapije i postavlja ih isključivo ortodont u ordinaciji.
Razlika između ove dve vrste aparata je u jačini mehaničkih sila koje ispravljaju zube, vrsti žice, preciznosti i brzini ispravljanja anomalije.

Mobilni ortodontski aparati mahom se primenjuju u mešovitoj denticiji, a mogu se koristiti i dok traje rast i razvoj. Terapija mobilnim aparatima ograničena je na period intenzivnog rasta i razvoja tokom puberteta. Njihova izrada, kao i upotreba prilično je jednostavna. Kako ih uglavnom nose deca, bitno je da izrada i nošenje ne budu praćeni bolom. Neophodno ih je nositi noću i još nekoliko sati tokom dana.
Fiksni ortodontski aparati se primenjuju u kompletnoj stalnoj denticiji, mada se pojedini mogu primeniti i u mešovitoj denticiji. Radi se o ,,bravicama,, koje se lepe na zube. Mogu se lepiti sa labijalne (vidljive) i lingvalne (skrivene iza zuba). Većina njih se lepi sa vidljive, labijalne strane. Uglavnom se sastoje od bravica, prstenova i žice. Pri redovnim kontrolama, sam aparat se aktivira menjanjem žica ili stavljanjem određenih aktivnih elemenata (gumice, federi i sl.). Bravice mogu biti metalne i silikonske (tzv. estetske).

Ne postoji starosna granica za nošenje fiksnih ortodontskih aparata. Mogu ih nositi deca od 13 i odrasli od 30 i vše godina. Pomeranje zuba je brže i uspešnije ako se terapija obavlja u mlađem uzrastu, a i postignuti rezultati su stabilniji. Kod odraslih, reakcija tkiva na pomeranje je nešto usporenija, tako da su i pomeranja zuba sporija.

• Totalne ili skeletirane proteze

Totalne ili akrilatne proteze se rade kod potpuno bezubih pacijenata. Nakon njihove izrade neophodan je proces adaptacije, kako bi se pacijenti navikli na izgled, a pre svega na funkciju totalnih proteza. One se drže na vilicama sistemom vakuuma uz pomoć pljuvačke, tako da imaju izvesna ograničenja u odnosu na vizil proteze. Veoma je važno redovno održavanje higijene proteze. Savetuje se njihovo pranje posle svakog jela mekanim četkicama i neabrazivnim pastama. Tako se sprečava zadržavanje hrane ispod proteze, iritacija i upala desni. Noću je poželjno skinuti proteze zarad oporavka i odmora mekih tkiva.
Parcijalne proteze su proteze oslonjene na meka tkiva i zube. Izrađene su od legura metala i akrilata, čvršće su i stabilnije, manje površine i pacijenti ih lakše prihvataju. Za zube se vezuju kukicama ili drikerima (atečmenima). U ustima su stabilnije, manje se pomeraju i pacijenti se brzo navikavaju na ishranu i govor sa ovim protezama. Potrebno ih je skidati radi održavanja higijene.

Za sva dodatna pitanja, pošaljite nam mejl: office@elida1.rs

Ili nas kontaktirajte na drugi način: Kontakt